Chromic Fuel – 100 kapsula

TWINLAB

Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovima koji pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obliku, u ćelijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor tolerancije glukoze (GTF – Glucose Tolerance Factor) ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom održava nivo šećera u krvi, a time, najverovatnije utiče i na kontrolu apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani često može da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba. Ishrana koja se bazira isključivo na rafinisanim namirnicama, kao što su na primer belo brašno i šečer, obezbeđuje nedovoljne količine GTF hroma. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pekarski kvasac, integralne žitarice, brokoli, šljive, pečurke, pivo i dr.

Suplementi hroma su postali popularni ranih 80-tih godina prošlog veka, kada je utvrđena navodna povezanost delovanja hroma sa anaboličkim efektima, tj. povećanjem mišićne mase i redukovanjem telesnih masti. Ono što je sigurno je da nedostatak GTF hroma rezultira smanjenim delovanjem insulina, i da se to lako može korigovati suplementima. Istraživanja ukazuju i na to da se ekskrecija hroma iz organizma povećava kod ljudi koji se redovno bave nekim vidom sporta ili su na bilo koji način fizički aktivniji, pa oni mogu imati povećane dnevne potrebe za ovim mineralom. Kod dijabetičara i gojaznih osoba, hrom može da smanji nivo triglicerida za nekih 20%, poveća glukoznu toleranciju i normalizuje nivo insulina. Jedna od mnogobrojnih studija vršenih na gojaznim ljudima utvrdila je da 400 mcg hroma dnevno tokom 3 meseca kod grupe gojaznih žena povećava sagorevanje masti za čak 50% u odnosu na placebo grupu.

Hrom je, kao i gvožđe, na lošem glasu zbog slabe apsorpcije od strane organizma. Zato se u suplementima javlja u kombinaciji sa nekim drugim jedinjenjem koje je lakše za apsorbovanje, kao što su vitamini ili u obliku helata aminokiselina, gde je mineral hemijski vezan za aminokiselinu. Ovo je proces koji prirodno organizam vrši sam kada apsorbuje minerale iz hrane. On ih na sličan način prvo helira, a potom apsorbuje, tj. omogućava im transport kroz intestinalni zid u procesu digestije. Aminokiseline su idealni helatori ili ligandi (hemijske veze), jer su pogodne za formiranje helatnih struktura. Problem minerala je njihova veličina i naelektrisanje, zbog koje sami ne mogu da prođu kroz intestinalni zid. S druge strane, organizam veoma lako apsorbuje individualne aminokiseline i dipeptide (dve aminokiseline vezane peptidnim vezama). Aminokiselinski helati minerala liče na ta jedinjenja, pa mu omogućavaju prenos tokom apsorpcije. U heliranom obliku, minerali su znatno manji, pa se mogu neometano apsorbovati. A aminokiselina, kad se oslobodi atoma minerala po njegovoj završenoj apsorpciji, može da se upotrebi za izgradnju proteina ili produkciju energije. Na kraju, ono što je najvažnije, minerali u ovom obliku ne poseduju nikakvo naelektrisanje, a to znači da nemaju nikakvu interakciju sa drugim jedinjenjima. Njihova neutralnost omogućava i drugim nutrijentima (vitaminima, pa čak i nekim lekovima) da se neometano apsorbuju.

Najrasprostranjeniji oblici hroma u suplementima su hrom polinikotinat, hrom pikolinat i hrom hlorid. Svakodnevno unošenje hroma u propisanim dnevnim dozama, može da obezbedi sledeće efekte:

– snižavanje nivoa šećera, triglicerida, holesterola i masti uopšte
– povećavanje efikasnosti insulina
– smanjenje rizika od nastajanja šećerne bolesti (diabates melitus)
– dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasične lekove i insulin, prepisane od lekara
– kontrola gladi i smanjenje aperita kod gojaznosti
– smanjenje rizika od pojave katarakte
– sprečavanje visokog krvnog pritiska i održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema
– povećanje čiste mišićne mase (bez masnih depoa) i definicije
– povećanje energije i izdržljivosti

Hrom je nazamenljiv sastojak svih vrsta sagorevača masti i u programu je svake moderne dijete. Osim što pomaže insulinu da metaboliše masti i glukozu, hrom podstiče i pretvaranje proteina u mišićnu masu, a šećer u energiju. On obezbeđuje veće količine šećera za energetsku produkciju, čime višestruko podiže nivo energije i izdržljivosti, a istovremeno ističe bezmasnu mišićnu masu, čime se postiže efekat tzv. mišićne definisanosti. Zato je omiljen dodatak ishrani svih sportista.

Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mcg. Hrom nije toksičan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporučenih ili više od 800 mcg dnevno. Osobe sa niskim nivoom šećera u krvi ne bi trebalo da uzimaju suplemente koji sadrže hrom.

1 kapsula dnevno uz jelo.